CNT: Luksuz na španski način

Nakon sedam godina rada u Vinči hotelu (Vincci Hotel) u Granadi, Manuel Puente je doživeo nesreću na poslu i morao je da ode na bolovanje. Telesne povrede, koje je tom prilikom zadobio, onemogućile su mu normalno funkcionisanje i obavljanje svog posla u narednih nekoliko godina. Menadžment hotela je u nesreći prepoznao samo buduće troškove, odlučio je da otpusti druga Manuela i da pokuša da ceo slučaj zataška.

Vinči hoteli pripadaju internacionalnom lancu luksuznih smeštaja koji svoje objekte ima u Španiji, SAD-u, Portugalu i Tunisu. „Ovaj predivni hotel u Granadi je savršen izbor za posetioce koji cene kvalitet usluge, odličnu lokaciju, najmodernije sadržaje, kao i dizajn koji se sa poštovanjem odnosi prema okolini“ kaže se u reklami za pomenuti španski hotel sa četiri zvezdice. Nažalost, do najšire javnosti teško dolaze i informacije o sve brojnijim slučajevima teške eksploatacije i otpuštanja radnika u istom ovom lancu hotela. Ovakve vesti do nas stižu jedino naporom radničkog samoorganizovanja i svesne borbe, i jedino tako postaju deo medijskog prostora zagušenog kapitalističkom demagogijom, zabavom i reklamama. Menadžment za ljudske resurse Vinči hotela sprovodi „ekonomizaciju“ tako što otpušta sve veći broj radnika, sve više ljudi zapošljava na privremeno preko agencija, a prisutna su i svakodnevna kršenja kolektivnog ugovora, saznajemo od sekcije CNT-a iz ovog hotela, koja još dodaje i da su radnici koji se još uvek nalaze na platnom spisku „primorani da rade prekovremeno i da obavljaju i poslove koji ne spadaju u njihov domen“.

Slučaj druga Manuela „nije izolovan, u kontekstu eksploatacije i trenutne situacije među zaposlenima“ i zbog toga će ova najbrojnija sekcija Međunarodnog udruženja Radnika i radnica (MUR) preduzeti niz direktnih akcija koje će dovesti do poboljšanja trenutne situacije.

Slučaj hotela Vinči nije samo problem španskih radnika. Radnici i radnice ovdašnje ugostiteljske industrije suočavaju se sa potpuno istom, ako ne i težom situacijom, dok im mediji lansiraju idealizovane slike života u zemaljama razvijenog kapitalizma. Zato je upravo u ovom sektoru neophodno formirati što efikasnije sindikalno organizovanje i što pre krenuti u borbu za poboljšanje uslova života i rada.